Institut za multidisciplinarna istraživanja

Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerzitet u Beogradu Institut za multidisciplinarna istraživanja IMSI

На данашњи дан 14. августа 1894. године Оливер Лоџ (Oliver Lodge) извео је први бежични пренос информација коришћењем Мо...
14/08/2026

На данашњи дан 14. августа 1894. године Оливер Лоџ (Oliver Lodge) извео је први бежични пренос информација коришћењем Морзеове азбуке.
Током предавања на Британском удружењу у Оксфорду, Лоџ је успешно послао сигнал на удаљеност од око 50 метара, између лабораторије Кларендон и Универзитетског музеја. Иако је овим претекао чувеног Гуљелма Марконија, Лоџ у том тренутку није препознао комерцијални потенцијал свог изума за телеграфију на даљину, користећи искључиво минималну снагу за тест. Упркос томе, ова демонстрација остала је забележена као један од најважнијих корака у развоју бежичних комуникација.

На данашњи дан 13. августа 1872. године рођен је Рихард Вилштетер (Richard Willstätter), немачки хемичар и добитник Нобе...
13/08/2026

На данашњи дан 13. августа 1872. године рођен је Рихард Вилштетер (Richard Willstätter), немачки хемичар и добитник Нобелове награде за хемију 1915. године.
Вилштетер је остао упамћен по пионирском раду на истраживању структуре хлорофила и других биљних пигмената. Његова истраживања омогућила су разумевање процеса фотосинтезе и начина на који биљке користе сунчеву светлост, а касније је дао и важан допринос у проучавању ензима и антцијанина — пигмената одговорних за боје цвећа и воћа.

На данашњи дан 12. августа 1865. године Џозеф Листер (Joseph Lister) је извео прву антисептичку операцију коришћењем кар...
12/08/2026

На данашњи дан 12. августа 1865. године Џозеф Листер (Joseph Lister) је извео прву антисептичку операцију коришћењем карболне киселине (фенола) као дезинфекционог средства.
Инспирисан Пастеровом теоријом да микроорганизми изазивају инфекције, Листер је решио да употреби карболну киселину за стерилизацију рана, инструмената и завоја. Његов први пацијент био је дванаестогодишњи дечак са отвореним преломом ноге — рана је третирана овим антисептиком и зарасла је без икакве инфекције. Захваљујући увођењу ове хигијенске методе, Листер је успео да смањи смртност након хируршких интервенција са 45% на само 15%, чиме је поставио темеље савремене хирургије.

На данашњи дан 11. августа 1858. године рођен је Кристијан Ејкман (Christiaan Eijkman), холандски лекар чији је рад пром...
11/08/2026

На данашњи дан 11. августа 1858. године рођен је Кристијан Ејкман (Christiaan Eijkman), холандски лекар чији је рад променио науку о исхрани.
Истражујући болест берибери (beriberi — синхалеска реч за „екстремну слабост”), Ејкман је приметио да лабораторијски пилићи храњени полираним белим пиринчем развијају симптоме ове болести, а да се болест повлачи када се у исхрану врати неољуштени пиринач. Закључио је да берибери настаје због недостатка есенцијалног нутријента, а не услед инфекције. Ово откриће отворило је пут ка проналаску витамина, а касније је утврђено да је недостајућа супстанца витамин Б1 (thiamine). За ово пионирско достигнуће 1929. године добио је Нобелову награду за физиологију или медицину.

На данашњи дан 10. августа 1902. године рођен је Арне Тиселијус (Arne Wilhelm Kaurin Tiselius), шведски биохемичар и доб...
10/08/2026

На данашњи дан 10. августа 1902. године рођен је Арне Тиселијус (Arne Wilhelm Kaurin Tiselius), шведски биохемичар и добитник Нобелове награде за хемију 1948. године за пионирске методе у раздвајању и анализи биолошких супстанци.
Тиселијус је усавршио технику електрофорезе (electrophoresis), која омогућава раздвајање честица помоћу електричног поља. Применом ове методе на крвну серумску плазму, успео је да раздвоји четири главне групе протеина — албумине и алфа, бета и гама глобулине — што је донело кључни увид у функционисање имуног система. Касније је значајно унапредио и хроматографију (chromatography), као и гел-филтрацију, поставивши темеље савремене молекуларне биологије.
edukacija

На данашњи дан 9. августа 1776. године рођен је Амедео Авогадро (Amedeo Avogadro), италијански научник и отац молекуларн...
09/08/2026

На данашњи дан 9. августа 1776. године рођен је Амедео Авогадро (Amedeo Avogadro), италијански научник и отац молекуларне теорије.
Авогадро је остао упамћен по Авогадровом закону (Avogadro’s law), који каже да једнаке запомине различитих гасова, на истој температури и притиску, садрже једнак број молекула. Његов рад поставио је темеље модерне хемије и физике гасова, а у његову част основна физичко-хемијска константа названа је Авогадров број (6,022 x 10²³ mol⁻¹).

На данашњи дан 8. августа 1901. године рођен је Ернест Орландо Лоренс (Ernest Orlando Lawrence), амерички физичар и доби...
08/08/2026

На данашњи дан 8. августа 1901. године рођен је Ернест Орландо Лоренс (Ernest Orlando Lawrence), амерички физичар и добитник Нобелове награде 1939. године за проналазак циклотрона (cyclotron) — првог акцелератора честица.
Први модел направио је 1930. године са магнетом од само 10 центиметара. Сударањем честица са атомским језгрима успео је да произведе вештачку радиоактивност, плутонијум и нептунијум, а примену атомског зрачења проширио је и на медицину. У његову част, 103. хемијски елемент назван је лоренцијум (Lawrencium).
zanimljivosti edukacija

На данашњи дан 7. августа 1925. године рођен је М. С. Сваминатан (Monkombu Sambasivan Swaminathan), индијски агроном, ге...
07/08/2026

На данашњи дан 7. августа 1925. године рођен је М. С. Сваминатан (Monkombu Sambasivan Swaminathan), индијски агроном, генетичар и отац индијске „Зелене револуције”.
Сваминатан је одиграо кључну улогу у увођењу високоприносних сорти пшенице и пиринча у Индији, чиме је спречио масовну глад и спасао милионе живота. Након овог успеха, истакао је потребу за „Вечнозеленом револуцијом” (Evergreen Revolution) — концептом одрживог развоја који штити животну средину и помаже најсиромашнијим фармерима. За свој пионирски рад у генетици усева и борби против глади, 1987. године постао је први добитник Светске награде за храну (World Food Prize).
edukacija

На данашњи дан 6. августа 1881. године  рођен је сер Александер Флеминг (Sir Alexander Fleming), шкотски бактериолог кој...
06/08/2026

На данашњи дан 6. августа 1881. године рођен је сер Александер Флеминг (Sir Alexander Fleming), шкотски бактериолог који је променио историју медицине открићем пеницилина.
Флеминг је 1928. године, радећи на вирусу грипа, случајно приметио да се на петријевој шољи са културом стафилокока (staphylococcus) развила буђ која је око себе створила круг без бактерија. Даљим експериментима утврдио је да та буђ спречава развој бактерија чак и када се разблажи 800 пута. Активну супстанцу назвао је пеницилин (penicillin), чиме је започела ера антибиотске терапије. За ово епохално откриће Флеминг је 1945. године поделио Нобелову награду за медицину са Ернстом Борисом Чајном (Ernst Boris Chain) и Хавардом Волтером Флоријем (Howard Walter Florey), који су наставили његов рад.
edukacija

Address

Kneza Višeslava 1
Belgrade
11000

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Institut za multidisciplinarna istraživanja posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Institut za multidisciplinarna istraživanja:

Shortcuts

Share