Institut za multidisciplinarna istraživanja, Kneza Višeslava 1, Belgrade (2026)

13/05/2026

На данашњи дан, 13. маја 1857. године, рођен је сер Роналд Рос (Sir Ronald Ross), познати енглески лекар, бактериолог и математичар који је открио паразита маларије у цревима комарца анофелеса (Anopheles), идентификујући га као преносиоца болести.
За ово револуционарно откриће, Рос је постао први британски нобеловац, када му је 1902. године додељена Нобелова награда за физиологију или медицину (Nobel Prize for Physiology or Medicine). Своја истраживања започео је 1892. године, а кључне експерименте спровео је у Индији како би потврдио хипотезе Алфонса Лаверана (Alphonse Laveran) и Патрика Менсона (Patrick Manson). Након две и по године интензивног рада, успео је да објасни животни циклус паразита маларије у комарцима. Касније је, током рада у западној Африци, идентификовао и специфичне врсте комараца које преносе смртоносну афричку грозницу.
medicina otkrice

12/05/2026

На данашњи дан, 15. маја 1859. године, рођен је Пјер Кири (Pierre Curie), познати француски физикохемичар и добитник Нобелове награде за физику (Nobel Prize for Physics) 1903. године. Своја револуционарна истраживања радиоактивних супстанци спроводио је са супругом, Маријом Кири (Marie Curie), са којом се венчао 1895. године.
Њихов рад одвијао се у изузетно тешким условима – уз скромну лабораторијску опрему и под великим притиском напорног педагошког рада како би обезбедили средства за живот. Заједно су, испитујући радиоактивност руде пехбленде, открили елементе радијум и полонијум (што су објавили 1898. године). Пјер и Марија су дали огроман допринос разјашњавању особина радијума и његових продуката распада, чиме су поставили темеље за сва будућа истраживања у нуклеарној физици и хемији.
radijum polonijum istorijanauke

11/05/2026

На данашњи дан, 11. маја 1918. године, рођен је Ричард Филипс Фајнман (Richard Philips Feynman), амерички теоријски физичар и вероватно најсјајнија, најутицајнија и најнеконвенционалнија фигура своје области у послератном периоду. Већ са 15 година савладао је математичку анализу, а током студија завршио је сваки доступни курс физике на МИТ-у (MIT).
Његово доживотно интересовање била је субатомска физика. Током 1942. године отишао је у Лос Аламос (Los Alamos), где га је Ханс Бете (Hans Bethe) именовао за вођу групе у теоријском одељењу са само 24 године, како би радио на прорачунима критичне масе уранијума за пројекат Менхетн (Manhattan Project). Након рата, креирао је Фајнманове дијаграме (Feynman Diagrams), једноставан систем нотације за описивање сложеног понашања субатомских честица. За свој рад на пољу квантне електродинамике, 1965. године поделио је Нобелову награду за физику (Nobel Prize in Physics) са Џулијаном Швингером (Julian Schwinger) и Шин-ичиром Томонагом (Shin-ichiro Tomonaga).

10/05/2026

На данашњи дан, 10. маја 1975. године, у Јапану је почела продаја првог кућног видео-рекордера под називом Бетамакс (Betamax). Овај формат, који је развила компанија Сони (Sony), користио је касете са трајањем од сат времена, али се већ следеће године суочио са конкуренцијом у виду ЈВЦ-овог (JVC) система ВХС (VHS – Video Home System), који је омогућавао двочасовно снимање.
Иако је Бетамакс нудио супериорнији квалитет, његова сложена конструкција чинила је уређаје скупљим за производњу и одржавање. Убрзо је ВХС, захваљујући снажнијем маркетингу и нижој цени, преузео доминацију на тржишту. Сони је истрајао у производњи за специфичне нише још дуго, али је до 2002. године потпуно обуставио производњу Бетамакс уређаја, док су ДВД (DVD) формати већ постајали ново бојиште у технологији кућне забаве.
video retro inovacija elektronika

09/05/2026

Annual DSTF Meeting in Munich
The annual Danube Sturgeon Task Force (DSTF) meeting in Munich brought together leading experts, institutions, and international partners dedicated to the conservation of sturgeon species in the Danube Basin.
The event was traditionally hosted by the Bavarian State Ministry of the Environment and Consumer Protection, with discussions focused on improving monitoring systems, as well as enhancing cross-border data exchange and integration — key elements for effective sturgeon conservation.
Our institute team, Gorčin Cvijanović and Marija Smederevac-Lalić, also participated in the meeting, actively contributing to discussions and the exchange of knowledge and experience.
The MonStur in the Danube project, in which IMSI is a partner, was recognized as an important contribution to these efforts. DSTF Chairman Peter Gammeltoft highlighted its significance as a key initiative for the development of a basin-wide sturgeon database. During the meeting, Gorčin Cvijanović presented the current results of the IMSI team within the project, contributing to knowledge exchange and further strengthening international collaboration.
The meeting once again confirmed that effective sturgeon conservation is only possible through strong international cooperation, joint efforts, and shared knowledge.

09/05/2026

На данашњи дан, 9. маја 1882. године, Вилијам Ф. Форд (William F. Ford) добио је амерички патент (U.S. patent) под бројем 257,487 за стетоскоп који данас препознајемо као класични дизајн овог медицинског инструмента.
Иако су ране верзије стетоскопа постојале и пре њега, Фордова иновација обликовала је стандард који је постао незаобилазан део свакодневне лекарске праксе. Овај дизајн омогућио је прецизнију аускултацију и бољу дијагностику, поставши симбол медицинске професије широм света.

08/05/2026

На данашњи дан, 8. маја 1980. године, Светска здравствена скупштина (World Health Assembly) званично је прогласила свет слободним од великих богиња (smallpox). Глобално искорењивање ове смртоносне болести сматра се највећим достигнућем у историји међународног јавног здравља.
Последња особа која је преминула од ове болести била је Џенет Паркер (Janet Parker), 11. септембра 1978. године, након што је случајно изложена вирусу радећи на спрату испод лабораторије у којој су се вршила истраживања. Од тада је број лабораторија које чувају залихе вируса сведен на само две локације под највишим мерама безбедности – једну у Сједињеним Америчким Државама и једну у Русији.
prevencija vakcinacija

07/05/2026

Godišnji sastanak DSTF u Minhenu
Godišnji sastanak Danube Sturgeon Task Force (DSTF) u Minhenu okupio je vodeće eksperte, institucije i međunarodne partnere posvećene zaštiti jesetarskih vrsta u Dunavskom basenu.
Tradicionalni domaćin događaja bilo je Bavarsko ministarstvo za zaštitu životne sredine i zaštitu potrošača, a fokus sastanka bio je na unapređenju monitoringa, kao i razmeni i integraciji podataka na međunarodnom nivou — ključnim elementima za efikasnu zaštitu jesetri.
Na sastanku je učestvovao i tim našeg instituta, dr Marija Smederevac Lalić i dr Gorčin Cvijanović, koji su aktivno doprineli diskusijama i razmeni iskustava.
Projekat MonStur in the Danube, u kojem je IMSI jedan od partnera, prepoznat kao važan doprinos ovom procesu. Predsednik DSTF, Peter Gammeltoft, posebno je naglasio njegov značaj kao ključne inicijative za razvoj zajedničke baze podataka na nivou celog Dunavskog regiona. U okviru sastanka, Gorčin Cvijanović predstavio je dosadašnje rezultate IMSI tima u okviru projekta, doprinoseći razmeni znanja i daljem unapređenju međunarodne saradnje.
Ovaj sastanak još jednom je potvrdio da je zaštita jesetri moguća samo kroz snažnu međunarodnu saradnju, zajedničke napore i razmenu znanja.

07/05/2026

На данашњи дан, 7. маја 1909. године, рођен је Едвин Херберт Ланд (Edwin Herbert Land), познати амерички изумитељ и физичар који је основао компанију Полароид (Polaroid Company). Његов једностепени процес за развијање и штампање фотографија представља највећу иновацију у фотографији још од увођења филма у ролни.
Прву Полароид Ланд камеру (Polaroid Land Camera) представио је 1947. године, омогућивши израду потпуно развијених фотографија за свега 60 секунди. Име Полароид (Polaroid) Ланд је такође дао филтеру за поларизацију светлости који је претходно изумео уметањем одговарајућих кристала у пластичну фолију, што је касније постало широко познато кроз примену у сочивима за наочаре за сунце. Међу више од 500 патената које је поседовао, издвајају се и пројекти попут инстант рендгенских снимака и 3D пројектора.
istorija fizika optika inovacija

06/05/2026

На данашњи дан, 6. маја 1871. године, рођен је Виктор Грињар (Victor Grignard), познати француски хемичар и добитник Нобелове награде за хемију (Nobel Prize for Chemistry) 1912. године. Ово престижно признање поделио је са Полом Сабатјеом (Paul Sabatier) за развој револуционарне методе познате као Грињарова реакција.
Његово најзначајније откриће из 1901. године су алкил-магнезијум-халогениди, једињења опште формуле $RMgX$ која се добијају реакцијом магнезијума са органским халогенидом у сувом етру. Ови такозвани Грињарови реагенси (Grignard reagents) постали су незаобилазни у органској синтези због своје изузетне свестраности. Они омогућавају стварање широког спектра једињења, укључујући секундарне и терцијарне алкохоле, угљоводонике и карбоксилне киселине. Грињар је већи део свог научног рада посветио управо усавршавању ових реакција, које су и данас темељ савремене органске хемије.

05/05/2026

На данашњи дан, 5. маја 1921. године, рођен је Артур Леонард Шавлов (Arthur Leonard Schawlow), амерички физичар и један од кључних научника заслужних за проналазак ласера. За свој допринос развоју ласера и ласерске спектроскопије, поделио је Нобелову награду за физику (Nobel Prize for Physics) 1981. године са Николасом Блумбергеном (Nicolaas Bloembergen) и Каијем Сигбаном (Kai Siegbahn).
На почетку каријере Шавлов је блиско сарађивао са Чарлсом Таунсом (Charles Townes) на принципима мазера, а касније је са Теодором Хеншом (Theodor Hänsch) користио подесиве бојене ласере за спектроскопију високе резолуције. Иако није био обухваћен Нобеловом наградом 1964. године, која је Таунсу и руским научницима додељена за истраживање мазера и ласера, Шавлов се данас неспорно сматра супроналазачем ласера (coinventor of the laser). Његов рад поставио је темеље за многе савремене технологије које почивају на прецизној контроли светлости.
izumitelj tehnologija istorijanauke

Institut za multidisciplinarna istraživanja

13/05/2026

12/05/2026

11/05/2026

10/05/2026

09/05/2026

09/05/2026

08/05/2026

07/05/2026

07/05/2026

06/05/2026

05/05/2026

Address

Website

Alerts

Contact The Business

Shortcuts

Share

Category