01/05/2026
Kada govorimo o stresu, govorimo o jednom od najrasprostranjenijih iskustava savremenog čoveka. Današnja istraživanja pokazuju da oko 40% zaposlenih svakodnevno doživljava visok nivo stresa, dok se burnout i emocionalna iscrpljenost beleže u sve većem broju, posebno kod ljudi koji dugo funkcionišu pod pritiskom, imaju veliku odgovornost ili su stalno dostupni drugima.
Zbog toga je važno da o stresu govorimo ne samo kada dođe do ozbiljne iscrpljenosti, već mnogo ranije — kada organizam počne da šalje prve signale da su naši kapaciteti preopterećeni.
Često koristimo reč ‘stres’ za veoma različita iskustva, pa je važno da razlikujemo šta je zapravo stres, šta je stresor, a šta stresna reakcija. Nije svaki stres nužno loš — određeni nivo stresa nam pomaže da se pokrenemo, prilagodimo i reagujemo. Problem nastaje kada stres postane dugotrajan, intenzivan i kada nemamo dovoljno prostora za oporavak.
U sredu 29. aprila smo na Dorćol platz-u govorili o tome koje vrste stresa postoje, kako stres utiče na telo, emocije, mišljenje i ponašanje, koji su najčešći znaci i posledice hroničnog stresa i burnout-a, ali i šta možemo da uradimo da bolje upravljamo stresom i preventivno čuvamo svoje mentalno zdravlje.
Hvala Dr Slavoljubu Milojeviću, Dorćol platz-u i divnoj publici koja je sinoć veoma aktivno učestvovala u tribini. Vidimo se u maju! 🌱
