Cancer Screen Test - Srbija

05/04/2022

28/02/2022

Hvala dragoj Ani što sa nama podelila svoje iskustvo prilikom testiranja u Konzilijum.👌🏼🆙
Sve imformacije o Cancer Screen genetskom testu, kao i o proceduri testiranja možete dobiti
pozivom na telefon:

☎️011/7345-600 ✅

21/03/2021

Šta je poželiš nekom koga voliš? - Samo zdravlje!!❤️
S kolena na koleno - Kako smo naučile mnoge druge stvari, tako učimo sada o prevenciji!🙏
Problemi sa dojkom i jajnicima se mogu sprečiti i lečiti. 💪
Važno je na vreme upoznati svoje telo i napraviti prave korake.
Neka danas bude prvi dan zdrave budućnosti.
🧬

www.sentistest.rs ✅

26/11/2020

⚜️Kada otići na ultrazvuk dojki, a kada na mamografiju?
⚜️Da li su samopregledi važni?
⚜️Zašto nastaju ciste?

⚜️Odgovore na ova i mnoga slična pitanja,savete i objašnjenja daje naša prof. dr Dragana Bogdanović Stojanović

⚜️KADA OTIĆI NA PRVI PREGLED?

Prvi rutinski pregled treba da bude ultrazvučni sa 30 godina i to kod radiologa koji je posebno obučen za ovu oblast, izuzev ako se ranije ne primete neke promene.

⚜️DA LI ISTO PRAVILO VAŽI ZA MLADE ŽENE SA GENETSKIM PREDISPOZICIJAMA U PORODICI?

Ako u porodici ima obolelih od raka dojke u mlađoj životnoj dobi, ispod 40 god, i to u najbližem srodstvu (majka, baka, sestra, tetka sa majčine strane, otac ili ujak), poželjno je početi ranije, SA 25 GODINA. Svakako u toj situaciji treba razmotriti i GENETSKO ISPITIVANJE, BRCA1 i BRCA 2 mutacije, kada se u algoritam uvodi i magnetna rezonanca.

⚜️KOLIKO SU ZNAČAJNI SAMOPREGLEDI?

Samopregledi su POMOĆ ZA UPOZNAVANJE TKIVA DOJKE i otkrivanje novotvorevina i NAJEFIKASNIJI u dobnoj grupi OD 20 DO 30 GODINA, kada su najčešće dobroćudne promene. U ostalim dobnim grupama, NAKON 30-te GODINE, SAMOPREGLEDI NISU DOVOLJNI, neophodne su godišnje UZ kontrole.

*U studiji iz 2008.godine je dokazano na 400.000 žena da samopregledi ne smanjuju stopu smrtnosti, jer se tada dijagnostikuju palpabilni tumori , a cilj je svakako da promena ne bude palpabilna, jer je tada izlečiva. Postoje tumori koji su kao paučina, prožimaju kompletno tkivo dojke, a nisu palpabilni. Kao što i većina palpabilnih promena ne mora biti rak. Svakako između rutinskih godišnjih pregleda, nakon ciklusa je potrebno proveriti da li se nešto novo dešava sa tkivom dojki.

⚜️DA BI SE ŽENE LAKŠE SNALAZILE, KOJI JE PREDLOŽENI PLAN PREGLEDA?

*SA 30 GODINA treba 1x godišnje otići na RUTINSKI UZ PREGLED kod iskusnog radiologa, izuzev ako neke promene ne indikuju nešto češće preglede.

*SA 40 GODINA treba uraditi tzv. BAZNU MAMOGRAFIJU kada se praktično formira lična karta tkiva dojke i na svim budućim mamografijama se poredi i evidentira bilo koja novotvorevina. Mamografija je i dalje „zlatni standard“ dijagnostike i jedina dijagnostikuje prapočetak karcinoma.

*Veoma je važno otići na digitalnu mamografiju u ustanovu gde su radiolozi iskusni, jer – SUPTILNE PROMENE SU VRLO DELIKATNE i nekada se ne evidentiraju. Sa druge strane digitalna mamografija je potpuno komforna, gotovo bezbolna, vizualizacija je maksimalna a zračenje minimalno. Poželjno je da mamografski pregled, naročito kod žlezdane dojke, po pravilu dopuni ultrazvučni. Ovo su metode koje se međusobno dopunjuju i tačno se zna šta se od koje očekuje. Suština dijagnostike je da se u tkivu na svaki mogući način, sa visokom pouzdanošću, ISKLJUČI prisustvo potencijalne patologije.

⚜️KOJE SU NAJČEŠĆE PROMENE U MLAĐOJ ŽIVOTNOJ DOBI?

*U dobnoj grupi od 15-30 godina najčešća promena je FIBROADENOM. To je dobroćudni tumor koji je vrlo čest, u većini slučajeva zahteva samo praćenje i ako ne pokazuje rast, operativno lečenje nije potrebno. Operišu se fibroadenomi koji su preko 2,5cm, mada nekad ni to nije neophodno. Postoji staro uverenje da ih je potrebno odstraniti pre trudnoće, što uglavnom nije indikacija, naročito ako se nalaze periferno, a u većini slučajeva ni u trudnoći ne pokazuju poseban rast. Kontrole fibroadenoma su ultrazvučne, po protokolu koji je poznat iskusnom radiologu, a zavisi i od izgleda, veličine i pozicije fibroadenoma.

⚜️CISTE su proširenja kanalića ispunjena najčešće bistrom tečnošću i ne predstavljaju nikakvu posebnu opasnost. Mogu da narastu i tada su bolne, pa je potrebna punkcija, koja bezbolna, takođe mogu i da nestanu. Najčešće su posledica hormonskih fluktuacija.

Kod devojčica, u toku razvoja tkiva, nekada može doći do upala u regiji iza bradavice koje su praćene bolom i crvenilom, a leče se antibioticima i punkcijom, ako je potrebno.

DISPLAZIJA je patohistološki naziv za promene dojki koje se razvijaju u dobnoj grupi posle 40te, pogrešno se koristi prilikom palpatornog pregleda i kod bolnih dojki i praktično se ne viđa kod mladih žena.

⚜️Prevencija je osnovni i najefikasniji način zaštite zdravlja⚜️

Dragana Bogdanovic Stojanovic

01/07/2020

Naša draga i cenjena prof. dr Dragana Bogdanović Stojanović otvoreno o karcinomu dojke, prevenciji i ranoj dijagnostici u Srbiji danas.💟👩‍⚕️
Mislite na vreme na svoje zdravlje.🕓💞

Voditelj: Mirjana Vladisavljev Gost: Prof. dr Dragana Bogdanović Stojanović Tema: Prevencija u doba Korone

18/04/2020

11/12/2019

SENTIS je jednostavan, pouzdan i klinički ispitan genetski test koji Vam pomaže da otkrijete i razumete rizik od naslednih oblika karcinoma dojke i jajnika.

Jednostavan i pouzdan genetski test koji Vam pomaže da razumete rizik od naslednih oblika karcinoma dojke i jajnika.

09/05/2019

Danas se u čitavom svetu obeležava Svetski dan borbe protiv raka jajnika. U Srbiji svake godine oboli oko 750 žena.

U svetu se svakog 8. maja obeležava Svetski dan borbe protiv raka jajnika, najsmrtonosnijeg ženskog kancera. U Srbiji svake godine od raka jajnika oboli oko 750 žena, dok godišnje rak jajnika odnese više od 450 života.

U svetu se godišnje registruje 250.000 novih slučajeva obolelih od raka jajnika, a 140.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. Svakog dana u Srbiji dve žene obole od karcinoma jajnika, a jedna umre od ove bolesti.

Neophodna je podrška

Za žene koje žive sa tom bolešću, kao i za njihove porodice i prijatelje, obeležavanje ovog dana izgrađuje novi smisao u pružanju podrške u borbi za izlečenje.

Teško ga je otkriti na vreme

Od raka jajnika obolevaju prevashodno starije žene, ali bolest nažalost ne zaobilazi ni mlađu populaciju. U pitanju je teška i ozbiljna bolest, najsmrtonosniji kancer od svih ginekoloških maligniteta.

Razlog pre svega predstavlja činjenica da nema ranih simptoma kao kod nekih drugih maligniteta, a kada se i pojave oni su veoma nespecifični i vezani su uglavnom za digestivni i urinarni trakt.

Ovo su neki od simptoma:

Oticanje stomaka, naglo povećanje telesne težine, nadimanje
Bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku
Osećaj sitosti odmah po započetom obroku
Često i naglo mokrenje
Bol u toku seksualnog odnosa
Zatvor

"Takođe, rak jajnika je veoma teško otkriti na vreme i to je problem sa kojim se suočavaju stručnjaci u celom svetu. Za ovu bolest ne postoji adekvatan skrining. Lečenje u našoj zemlji obuhvata hirurgiju, hemioterapiju i određenu inovativnu terapiju", objasnio je prof.dr Aleksandar Stefanović, direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije.

Pet ključnih činjenica o raku jajnika:

Sve žene su ugrožene.

Simptomi postoje, ali se mogu pomešati sa simtomima koje nose druge, manje opasne bolesti.

Svest o simptomima bolesti može da spase život.

Danas je moguće genetsko testiranje na BRCAm mutirane gene na nasledni rak jajnika.

Važno je znati BRCAm status žena.

Rak jajnika se najčešće dijagnostikuje u kasnijoj fazi.

Danas se u čitavom svetu obeležava Svetski dan borbe protiv raka jajnika. U Srbiji svake godine oboli oko 750 žena.