09/04/2023
Срећан празник Цвети!
"Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!
Благословен који долази у име Господње."
ЦВЕТИ – ПРАЗНИК УЛАСКА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ
Браћо и сестре, Васкршњи пост састоји се од два поста који су један до другог и који су обједињени у један пост, а одражавају различите догађаје из земног живота Христа Спаситеља. Црква је установила Свету Четрдесетницу у знак сећања на четрдесетодневни пост Исуса Христа у Јудејској пустињи, том дивљем и суровом месту које се налази близу тзв. Горе кушања. Страсна седмица је посвећена успомени на последње дане земног живота, крсна страдања и смрт Исуса Христа. Она почиње празником уласка Господњег у Јерусалим. Зашто је Црква улазак Господа у свети град убројала у дванаест великих празника? Зато што тај празник садржи у себи дубоки духовни смисао и пророчки најављује Други долазак Исуса Христа, васкрсење мртвих и Страшни суд.
Нешто пре крсног страдања Господ је учинио велико чудо – васкрсао је из мртвих Лазара, који је иначе живео у Витанији у близини Јерусалима (в. Јн. 11, 1-44). То чудо је учињено у присуству многобројне родбине и пријатеља покојника и на очиглед целог Јерусалима. Оно је потресло срца бројних људи. Васкрсење Лазара из мртвих наговештавало је свеопште васкрсење у дан Страшног суда. У Палестини су покојници обично сахрањивани истог дана кад би и умрли, зато што би се због великих врућина леш брзо почео распадати. Лазарев леш је четвртог дана већ изгубио људске црте, тело је натекло и поцрнело. Лазарево васкрсавање није било само враћање покојника у живот, него на неки начин поновно стварање, слика тога како ће Господ из праха поново створити тела умрлих. Али, браћо и сестре, Лазар је био враћен у живот, поживео још неколико деценија, постао епископ (на Кипру) и, по предању, примио мученичку смрт за веру у Исуса Христа, а свеопште васкрсење мртвих биће не само васкрсавање, него и преображавање и одухотворавање људских тела. Васкрсење из мртвих биће почетак вечног живота, живота који нема краја, и (коначна) победа над смрћу.
Исус Христос је заповедио својим ученицима да за његов улазак у Јерусалим припреме магарицу и младо магаре. Шта то значи? У то време цареви су у мирнодопско доба употребљавали те животиње за путовање по земљи. Коњ је значио ратни збор. На коњима се одлазило у рат. Исус Христос је сео на младо магаре у знак тога да он собом носи мир и да је он Цар мира. Свети Оци кажу да магарица симболички означава јеврејски народ, а младо магаре незнабошце који су погнули своје главе у благи јарам Христа Спаситеља, прихватили његово учење и урезали га у своја срца.
Христов улазак у Јерусалим симбол је и праслика његовог другог доласка на земљу. Други Христов долазак биће у слави. Господ ће доћи окружен анђелима и у Божијој светлости. Управо тај догађај симболички се најављује уласком Господа у Јерусалим, Господа окруженог апостолима и народом који је клицао: „Осана Сину Давидову, слава Сину Давидову!” Осана значи: „Господ долази”; „Спасење је од Господа”; „Господе, спаси нас!”
Исус Христос је ушао у Јерусалимски храм. Ту су га дочекали бука, повици људи и блејање животиња које су продавали у самом Храму. Животиње за жртву требало је продавати поред храмовног зида, али ради што успешније трговине првосвештеници су дозволили да их трговци уводе у само светилиште. Тамо су се налазили и столови за мењање новца, јер се, по јеврејском обичају, новцем паганских владара нису смеле куповати животиње које ће бити жртвоване у Храму. Стога је тај новац морао бити замењен за јеврејске монете.
Дакле, у Цркви Божијој била је страшна бука, па је Господ узео бич у руке и истерао трговце и мењаче из дома свог Оца небеског. Браћо и сестре, у Јеванђељу видимо како се Господ разгневи кад разобличава фарисеје, те лицемере религије, и кад види како је његов Храм оскрнављен. Нека то буде и нама лекција из које ћемо научити с каквим страхопоштовањем треба да се понашамо у Цркви Христовој. Како само често нарушавамо светост и тишину тог светог места. Нека нас данашњи јеванђелски догађај увек подсећа на то да је храм слика Царства небеског.
Улазак Господа Исуса Христа у Храм симболички означава Страшни суд који ће почети од Цркве Божије. Господ ће најстрожије судити хришћанима. У житију преподобног Макарија Великог наведен је његов разговор са душом покојног египатског жреца. Жрец му је рекао да се налази у паклу, али да постоје места где су муке још горе од оних које он трпи. Таква места припремљена су за хришћане који су добили благодат Духа Светог на крштењу, а касније су је погазили својим гресима.
Браћо и сестре, и у нашим срцима, као и у Јерусалимском храму, урлају животиње, а то су наше ниске страсти које заглушују глас молитве. И у нашој души седе мењачи новца, а то су оне помисли које нас чак и у најсветијим тренуцима терају да размишљамо о овосветским добитима, о световним и сујетним пословима. Господ је бичем својим истерао оне који су скрнавили његов Храм. Нека бичем своје благодати очисти и наша срца, јер су она нерукотворени храм који је он створио и који је створен само за њега. Амин.
Архимандрит Рафаил Карелин
