Институт за српску културу-Приштина, Leposavić (2026)

11/06/2026

У организацији Института за славистику Универзитета „Карл Францˮ у Грацу, у оквиру међународног пројекта „Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића“, под руководством проф. др Бранка Тошовића, у Грацу је од 28. до 30. маја 2026. године одржан 11. Симпозијум Експлозивни „Глуви барут” (1957) Бранка Ћопића.

На симпозијуму су испред Института за српску културу Приштина/Лепосавић своја тумачења представиле др Ивана Раловић, научни сарадник и мср Маша Петровић, истраживач-сарадник.

Првог дана, у оквиру отварања скупа, др Ивана Раловић представила је Зборник Универзално у стваралаштву Бранка Ћопића – Лирски, хумористички и сатирични свет Бранка Ћопића 10, који је настао као резултат истоименог, десетог симпозијума одржаног од 22. до 24. маја 2025. у Бањалуци.

Једанаестом по реду симпозијуму одазвали су се и знањем и идејама обогатили његов садржај учесници из Аустрије, Шпаније, Републике Србије, Републике Српске односно Босне и Херцеговине и Северне Македоније. Истраживачи су роману приступили из различитих филолошких перспектива. Глуви барут послужио је као полазна тачка за анализу језичких и стилских компоненти, преводилачких изазова, компаративних приступа. Између осталог, анализиран је језик „црвеног терора”, одсуство звука у роману, употреба емоција, метафорике, традиције, екавице и икавице у њему, израђен поетски атлас овог романа. Осим филолога, допрнос скупу дале су и колеге које своја професионална усмерења базирају на употреби Вештачке интелигенције и два реферета укључивала су анализу која подразумева коришћење ових алата.

Др Ивана Раловић је у реферату насловљеном „’Понављање без пресликавања’: стратегије адаптације у филму Глуви барут (1990)”, изложила анализу филма Бахрудина Бате Ченгић. Читање овог филма подразумевало је и пролазак кроз изазовне теоријске моделе који третирају проблем адаптације за филм и генезу филма, али и смештање у шири културни оквир и анализу Ченгићевог остварења као интертекстуалне праксе интегрисане са другим и претходним филмовима, књижевношћу, политичким Zeitgeist-ом. Излагање је понудило и потенцијалне нове узоре, литерарне и ванлитерарне, који су послужили као извориште идеја за грађење појединих ликова и ситуација у филму.

Приступ мср Маше Петровић подразумевао је контекст односа са Ивом Андрићем. У излагању „Заноси и страдања Тигра и Томе Галуса: компаративно читање романа Глуви барут Б. Ћопића и На сунчаној страни И. Андрића” разматрани су приповедна традиција два писца, њихове тематске, наративне и естетске сродности, а потом је дата анализа поетичких и типолошке сродности главних јунака ових романа. Реконструкцијом слике света у којем живе Тигар и Галус, оптерећени искуством Другог светског рата, Великог рата, те указивањем на ирониазцију и критички приступ рату о идеологији, демонстрирано је како атмосфера доба суштински обликује Ћопићевог и Андрићевог јунака.

03/06/2026

УЧЕШЋЕ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ НА ОКРУГЛОМ СТОЛУ „КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИСИ“ У НИШУ

У организацији Универзитетске библиотеке „Никола теслаˮ, у оквиру научног пројекта „Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србијеˮ огранка САНУ у Нишу, 2. јуна 2026. одржан је округли сто под називом „Књижевни часописиˮ.

Учесници са Института за српску културу Приштина – Лепосавић биле су виши научни сарадник др Мирјана Бечејски и истраживач-сарадник мср Магда Миликић.

У уводном излагању др Мирјана Бечејски представила је реферат „’Баштина’: научни часопис и културно памћење (улога научног часописа у очувању и тумачењу српске културе на Косову и Метохији)ˮ, док је мср Магда Миликић имала излагање под насловом „Уређивање часописа за хуманистику и формирање истраживачке методологије: пример ’Ахилејевог штита’ˮ.

26/05/2026

ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ НА 20. МЕЂУНАРОДНОМ ПОДГОРИЧКОМ САЈМУ КЊИГА И ОБРАЗОВАЊА

Институт за српску културу Приштина – Лепосавић учествовао је на јубиларном, 20. Међународном подгоричком сајму књига и образовања, одржаном од 11. до 17. маја 2026. године у Подгорици. Манифестација је протекла под слоганом „ГРАДимо културу”, а програмски део свечано је отворио истакнути писац Душан Ковачевић. Овогодишњи сајам донео је богат програм и био је право место сусрета мисли, добрих наслова и сјајних гостовања, окупивши имена регионалне и светске књижевности. По оцени организатора, јубиларни сајам је у сваком погледу оправдао своју двадесетогодишњу традицију, рекордном посећеношћу, бројем излагача и богатством програма током свих седам дана.

На штанду Института за српску културу посетиоци су током трајања сајма имали прилику да се упознају са богатим издавачким фондом Института, најновијим публикацијама и часописом Баштина. Изложена издања привукла су значајну пажњу књижевне, научне и културне јавности Црне Горе. Штанд су посетили и представници Министарства културе Републике Србије, као и истакнуте личности из политичког и културног живота Црне Горе, што сведочи о угледу Института у регионалним оквирима.

Учешће на 20. Међународном подгоричком сајму књига и образовања отворило је простор за размену идеја и јачање сарадње на пољу књижевности и издаваштва, али и за конкретне договоре о будућој сарадњи са институцијама из региона. Континуитет и озбиљност научноистраживачког рада препознати су ван матичних оквира, а интересовање посетилаца и угледних гостију то је најбоље и потврдило. Институт је тако још једном показао да је поуздан чувар српске културне баштине и да је његов научни допринос препознат и високо вреднован у читавом региону, те ће и убудуће чинити све да буде уважен и активан глас у ширем научном и културном простору.

21/05/2026

АУТОРСКО ПРЕДАВАЊЕ ДР МИЛЕНЕ ВИДОСАВЉЕВИЋ У НИШУ

Др Милена Видосављевић, научни сарадник Института за српску културу Приштина – Лепосавић, одржала је 19. маја 2026. године предавање под називом „Настава страних језика – некад и сад (од граматичко-преводне методе до вештачке интелигенције)“. Предавање је реализовано у организацији Нишког културног центра (НКЦ трибина) у Нишу.

У свом излагању, др Милена Видосављевић говорила је о развоју метода у настави језика, почевши од граматичко-преводне методе, директне методе, аудио-лингвалне методе, комбиноване методе све до комуникативног приступа. Уједно, било је речи о савременој настави језика и улогама наставника, мултимодалној настави и новим генерацијама ученика, као и о примени вештачке интелигенције у настави страних језика.

Закључак предавања и дискусије са публиком је да, поред многобројних предности вештачке интелигенције, улога наставника остаје незаменљива, јер наставници усмеравају процес учења језика, развијају критичко мишљење и пружају подршку ученицима у развоју језичких компетенција.

19/05/2026

УЧЕШЋЕ ИСТРАЖИВАЧА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА – ЛЕПОСАВИЋ НА 4. МЕЂУНАРОДНОМ НАУЧНОМ СКУПУ „ТРАДИЦИОНАЛНО И САВРЕМЕНО У УМЕТНОСТИ И ОБРАЗОВАЊУ” У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

На 4. Међународном научном скупу „Традиционално и савремено у уметности и образовању”, који је од 15. до 17. маја 2026. године одржан у Косовској Митровици, у организацији Факултета уметности Приштина – Звечан, учешће су узели бројни научни радници и истраживачи из земље и иностранства. Скуп је реализован уживо и у онлајн формату, омогућивши широку научну размену и интердисциплинарни дијалог о савременим токовима у уметности, култури и образовању. Значајан допринос раду скупа дали су и запослени у Институту за српску културу Приштина – Лепосавић, представивши резултате својих истраживања из области књижевности, антропологије, музикологије, историје и културе.

Др Ивана Раловић, научни сарадник Института, представила је рад „Трансмедијално путовање Вилинског краља”, у којем је пратила еволуцију Гетеове баладе „Вилински краљ” кроз различите медије и уметничке форме. Посебно је указала на начин на који је ова прича, од народне баладе и Гетеовог текста, преко Шубертове композиције и Турнијеовог романа, до савремених филмских остварења, наставила да живи у новим културним и поетичким контекстима, потврђујући трајну актуелност класичних мотива.

О библијским и духовним темељима косовског завета говорила је др Драгана Церовић, научни сарадник, у излагању „Библијски контекст култа Светог кнеза Лазара”. У фокусу рада било је тумачење кључних мотива косовске драме у светлу библијског текста, при чему је нарочито истакнута паралела између Лазаревог опредељења за Царство небеско и Христовог добровољног страдања. Пажња је посвећена и симболици кнежеве вечере и мотиву издајства, чиме је осветљена сложена духовна и симболичка структура култа Светог кнеза Лазара.

Др Тијана Милентијевић, научни сарадник, изложила је рад „Интертекстуални дијалог Григорија Божовића са српском средњовековном књижевношћу: косовски мит и етички идеал јунаштва”. У реферату је указала на континуитет косовског завета у Божовићевом прозном стваралаштву, у којем се његови јунаци јављају као модерни носиоци Лазаревог завета и идеала жртве ради очувања духовних и националних вредности. Посебно место у анализи заузели су мотиви „белог образа”, издајства и духовне одговорности у оквиру модерног националног искуства.

Питањем односа расељеника према принудно напуштеним местима на Косову и Метохији бавила се др Невена Петковић, научни сарадник, у раду „Антрополошка анализа колективних обилазака принудно напуштених места на Косову и Метохији: утицај расејања на уобличавање завичајног сентимента”. Кроз антрополошки приступ и анализу колективних посета Приштини, Призрену и другим градовима, потцртала је значај ових обилазака у очувању културе сећања, завичајног идентитета и превазилажењу последица принудног измештања.

Мср Маша Петровић, истраживач-сарадник, представила је рад „Призрен са околином као енциклопедијска метафора у путопису Два месеца у југословенском Сибиру Драгише Васића”. Полазећи од енциклопедијског модела тумачења књижевног дела, у излагању је покренула питања могућности сагледавања хронотопа Призрена као сложене метафоре у којој се укрштају историјски, документарни, филозофски и фантастични слојеви. Посебну пажњу је посветила начину на који Васић тематизује културу сећања, националну историју, суживот Срба и Албанаца, као и специфичност живота на јужној граници државе.

О савременим аналитичким приступима посттоналној музици говорила је Верица Грбовић, стручни сарадник Института, у раду „Анализа музике двадесетог века аналитичким техникама двадесетог века – разоткривање кохеренције музичког тока кроз призму Фортове сет теорије на примеру Сонате оп. 3 Ђачинта Шелсија”. Она је истакла да традиционалне аналитичке методе често нису довољне за разумевање модернистичког музичког језика, те да анализа заснована на Фортовој теорији скупова омогућава откривање дубљих структурних веза и кохеренције музичког тока које друге аналитичке технике не препознају.

О историји и судбини сакралне архитектуре на Косову и Метохији између два светска рата говорила је Марија Савић, стручни сарадник Института, која је у коауторству са Небојшом Ђокићем, представила рад „Црквени храмови саграђени између два светска рата на Косову и Метохији – између старог и новог”. У раду је указано на чињеницу да су током Другог светског рата најчешће страдали храмови подигнути у колонистичким насељима, док су старије и обновљене цркве у већини случајева остале очуване. Аутори су настојали да осветле историјске и друштвене околности које су условиле такву судбину сакралних објеката.

За учеснике скупа последњег дана, 17. маја, организована је и посета српским православним светињама на Косову и Метохији, Пећка патријаршија и Манастир Високи Дечани, чиме је научни програм додатно употпуњен упознавањем културног, духовног и историјског наслеђа овог простора.

Учешће истраживача Института за српску културу Приштина – Лепосавић на овом међународном научном скупу потврдило је значај институционалног научног рада у очувању и тумачењу српске културне, духовне и уметничке баштине, али и отвореност ка савременим методолошким и интердисциплинарним приступима у науци и уметности.

13/05/2026

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О САРАДЊИ СА ЈУ МУЗЕЈИ И ГАЛЕРИЈЕ ПОДГОРИЦЕ

Институт за српску културу Приштина – Лепосавић потписао је Меморандум о сарадњи са ЈУ Музеји и галерије Подгорице, чиме је формализована будућа сарадња две институције.

Споразум су закључили директор ЈУ Музеји и галерије Драган Радовић и директорка Института за српску културу др Марија Јефтимијевић Михајловић.

Потписаним Меморандумом успостављена је узајамно корисна сарадња у области заштите и презентације културне баштине. Са циљем неговања и промовисања делатности потписника, сарадња ће бити реализована кроз пројекте попут организовања заједничких тематских догађаја, размене стручњака, знања и искустава, информација и публикација.

Потписивање овог споразума представља значајан корак ка унапређењу међународне научне сарадње.

13/05/2026

ИНСТИТУТУ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА – ЛЕПОСАВИЋ ДОДЕЉЕНА ПОВЕЉА МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА НЕГОВАЊЕ СРПСКЕ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ

Институт за српску културу Приштина – Лепосавић добитник је Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2025. годину, за чување и проучавање културне баштине и неговање српске језичке културе.

Посебан значај овом признању даје чињеница да је додељено у години великог јубилеја — обележавања два века постојања Матице српске, најстарије српске књижевне, културне и научне институције.

Жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе, на седници одржаној 12. маја 2026. године, једногласно је донео одлуку о добитницима овог престижног признања за 2025. годину.

Жири је радио у саставу:
– проф. др Мато Пижурица, председник Жирија,
– проф. др Драган Станић, председник Матице српске,
– проф. др Исидора Бјелаковић,
– проф. др Рада Стијовић,
– проф. др Срето Танасић, редовни члан АНУРС-а.

Ово признање представља значајну потврду дугогодишњег научног, културног и издавачког рада Института у области очувања српске културне баштине, српског језика и националног идентитета.

Повеља Матице српске једно је од најзначајнијих признања у области неговања српске језичке културе и додељује се установама и појединцима који су дали посебан допринос очувању и развоју српског језика, културе и духовног наслеђа.

12/05/2026

ПРЕДАВАЊЕ ДР ИВАНЕ ЖЕНАРЈУ РАЈОВИЋ У НИКШИЋУ

Др Ивана Женарју Рајовић, научни саветник Института за српску културу, одржала је 10. маја 2026. године предавање под називом „Руске иконе на Косову и Метохији“, у препуној сали Матице српске. Предавање је одржано трећег дана манифестације „Дани Светог Василија Острошког“ у организацији Црквене општине Никшић, Општине Никшић и Матице српске - Друштво чланова у Црној Гори. Излагање представља резултате истраживања др Женарју Рајовић у оквиру међународног научног пројекта “Visual Culture, Piety and Propaganda: Transfer and Reception of Russian Religious Art in the Balkans and the Eastern Mediterranean (16th – early 20th century)“ под руководством Института за медитеранске студије са Крита. Академској, научној и широј јавности представљене су иконе које су на простор Косова и Метохије, односно Рашко-призренске епархије стизале у XVIII, XIX и почетком XX века захваљујући добрим српско-руским односима, посетама монаха Русији и делатности Симе Андрејевића Игуманова и руских конзулата.

11/05/2026

БАНСКИ ДВОР ОКУПИО АКАДЕМСКУ И СТРУЧНУ ЈАВНОСТ НА ПРОМОЦИЈИ МОНОГРАФИЈЕ „ДИГИТАЛНИ МАРКЕТИНГ“

У Вијећници Банског двора, 8. маја 2026. године, уз велико интересовање академске и стручне јавности, одржана је промоција научне монографије „Дигитални маркетинг: дигитални канали, друштвене мреже, е-пословање и стратегије брендирања у савременом окружењу“, аутора проф. др Мирјане Миловановић и проф. др Ненада Перића.
Промоција је окупила професоре, студенте, представнике академске и пословне заједнице, сараднике, медије и бројне госте из Босне и Херцеговине и региона, потврђујући значај тема којима се монографија бави у савременом дигиталном и пословном окружењу.
Монографија представља спој савремених теоријских знања, научноистраживачког рада и богатог практичног искуства аутора у областима дигиталног маркетинга, комуникација, брендирања и е-пословања. Посебан фокус стављен је на савремене трендове попут Маркетинга 5.0, хиперперсонализације, друштвених мрежа, дигиталних платформи, маркетинг аналитике и примене вештачке интелигенције у комуникацији са корисницима.
Публикација је објављена у издању Високе школе „Бања Лука Колеџ“, Издавачког графичког друштва „Бесједа“ Бања Лука и Института за српску културу Приштина – Лепосавић.
Програм промоције модерирао је проф. др Ненад Новаковић, који је истакао да монографија представља значајан допринос проучавању савремених комуникационих стратегија и дигиталног маркетинга у условима убрзане дигиталне трансформације.
О значају монографије говорила је проф. др Кристина Бобрек Мацановић, један од рецензената издања, наглашавајући да дело има посебан научни и стручни значај јер на интердисциплинаран начин обрађује кључне изазове дигиталног пословања и савремених комуникација. Истакнуто је да монографија може представљати значајну литературу студентима, истраживачима, али и стручњацима из области маркетинга, менаџмента и дигиталних медија.
Присутнима се обратила и проф. др Светлана Душанић Гачић, директор „Бања Лука Колеџа“, која је говорила о значају дигиталних компетенција у савременом високом образовању, као и о заједничким искуствима са проф. Миловановић из међународних пројеката из области дигиталне трансформације и примене AI технологија у наставном процесу. Посебно је наглашена важност повезивања академске заједнице са савременим технолошким трендовима и потребама тржишта рада.
Коаутор монографије, проф. др Ненад Перић, говорио је о настанку публикације, сарадњи са институцијама које су подржале њено издавање, као и о развоју дигиталног маркетинга и његовој улози у савременом пословању и комуникацији.
Ауторка монографије, проф. др Мирјана Миловановић, говорила је о процесу настанка дела, истичући да је монографија резултат дугогодишњег академског, истраживачког и практичног рада у области дигиталног маркетинга. Посебно је нагласила да дигитални маркетинг данас више није само алат промоције, већ комплетан систем комуникације, анализе података и изградње односа са корисницима, у којем значајну улогу имају персонализовани садржаји, друштвене мреже, маркетинг аналитика и примена AI алата.
Током промоције истакнуто је да монографија представља значајан допринос домаћој и регионалној научној литератури из области дигиталног маркетинга, посебно у времену убрзаних технолошких промена и трансформације начина пословања и комуникације.
Након званичног дела програма уприличен је коктел и дружење гостију у просторијама Банског двора.

10/05/2026

УЧЕШЋЕ ДР ЕНЕ МИРКОВИЋ НА НАУЧНОМ СКУПУ „ЗНАЧАЈ ДИМИТРИЈА КИРИЛОВИЋА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ” У АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ

У организацији Архива Војводине и Научног удружења за развој српских студија, у оквиру обележавања стогодишњице оснивања Архива Војводине, 8. маја 2026. године у Новом Саду одржан је научни скуп са међународним учешћем „Значај Димитрија Кириловића у српској култури”.

Научни скуп отворили су др Драгана Катић у име Архива Војводине и др Борис Булатовић, председник Научног удружења за развој српских студија. Током три радне сесије своја излагања представили су научници и истраживачи из Архива Војводине, Народне библиотеке Србије, Матице српске, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Архива Југославије, Института за српску културу Приштина–Лепосавић, као и са универзитета и научних установа из Београда, Новог Сада, Бање Луке и Зрењанина.

Током радних сесија учесници су говорили о научном, културном и архивистичком наслеђу др Димитрија Кириловића, као и о различитим темама из историје српске културе, библиотекарства, просвете и друштвене историје.

На скупу је учествовала др Ена Мирковић, виши научни сарадник Института за српску културу Приштина–Лепосавић, са излагањем под називом „Репресија комунистичког режима над интелектуалцима у Србији након Другог светског рата (1945–1953)”.

У свом излагању др Мирковић је говорила о механизмима политичке и идеолошке репресије комунистичког режима над српским интелектуалцима након 1945. године, указујући на различите облике прогона, маргинализације и дискредитације припадника интелектуалне елите у послератном периоду. Посебна пажња била је посвећена односу власти према грађанској интелигенцији и идеолошком обликовању културног и јавног простора у Србији у годинама након Другог светског рата.

Скуп је окупио бројне истраживаче са циљем да се осветли значај и допринос др Димитрија Кириловића српској култури, науци и архивистици, али и да се отвори простор за нова истраживања из области националне културне и историјске баштине.

Институт за српску културу-Приштина

11/06/2026

03/06/2026

26/05/2026

21/05/2026

19/05/2026

13/05/2026

13/05/2026

12/05/2026

11/05/2026

10/05/2026

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category